...

Istraživači i putopisci bili su fascinirani kineskim porcelanom, jer, pored besprekornog kvaliteta, za proizvođače je izuzetno važan dizajn predmeta koji su uvek osmišljavali vrhunski umetnici.... Kinezi su vekovima usavršavali tehnike njegovog pečenja, ukrašavanja i glaziranja, pa je, možda zato, kineski porcelan postojan vekovima. Najfiniji porcelan u Kini - stil džun, pravljen je u vreme dinastije Sung. Ta remek-dela krase elegancija, prefinjenost i jedinstven kolorit nežnih tonova.

Život čine male stvari, sitnice koje mogu da nam ga ulepšaju ili zagorčaju. U našim međuljudskim i porodičnim odnosima često previđamo na koji način naše ponašanje utiče na one sa kojima živimo, radimo, kojima smo komšije.... Mislite o sitnicama, jer život nikada nije ni tako lep ni tako ružan kako o njemu mislimo, a svakako je suviše kratak da ga ne ispunjavamo onim lepšim i pozitivnijim sadržajima makar to bile i sitnice. Jedna od posledica potrošačkog mentaliteta koji nas je obuzeo svakako je velika količina garderobe koju nikada nismo obukli. Tomislav se, mada bezuspešno, protivi bacanju stvari.

U seriji (Ne)obično o biljkama, iz ciklusa „Biljke u narodnoj poeziji“, stručni saradnik botaničke bašte Jevremovac, Jasmina Bjelić-Mesaroš, govori o biljkama koje je narodna tradicija povezivala sa nebom i bogovima...

Nikola Tesla (1856-1943) jedan je od najblistavijih umova u svetu, koji je čovečanstvu poklonio epohalne izume. Uveo je svet u električno doba, osmislio indukcioni motor, naizmeničnu struju, lasersku i radarsku tehnologiju, daljinsko upravljanje, bežičnu komunikaciju, električne automobile i mnoštvo drugih čudesnih otkrića.... Gospodar munja, pesnik elektriciteta, genije koji je osvetlio svet, tvorac 700 patenata i pronalazaka, blizu 40.000 dokumenata nemerljive naučne vrednosti, nagrađen je Edisonovom medaljom, i počastvovan priznanjem – jedinica za merenje gustine magnetnog polja nosi naziv Tesla. Emisija je rađena u dokumentarističkom maniru i u formi bibliotečke odrednice sažima životni put i delo ovog velikana nauke.

Priroda istočne Srbije bogata je vodopadima, pećinama, zanimljivim ljudima i običajima. Pećine su svet u kome su naši preci našli prvo utočište, oslikali prvu sliku... i sigurno je zanimljivo kako to priroda stvara neke čudne oblike koji nas podsete na sferu fantastike.... Pećine - lepota koja za sva vremena počiva u mraku, večna igra prirode i kamena u kojoj nema pobednika, a ni pobeđenog. Iskonska želja čoveka da upozna skriveni prostor ukrašen detaljima, formom i harmonijom boja. U današnjoj emisiji priča o Rajkovoj pećini. Mnogi dele mišljenje geologa da je jedna od najlepših u Srbiji, često je nazivaju Homoljskom lepoticom, a nalazi se u blizini Majdanpeka i krije večnu tajnu o srpskom Robinu Hudu. Neobičnu lepotu skriva i Resavska pećina sa svojim poznatim dvoranama stalaktita i stalagmita, sa Predvorjem istorije, gde su pronađeni arheološki artefakti. U emisiji i zanimljivosti iz Gornjačke klisure i manastiru Gornjak, Vrelu Žagubica, Vodopadu Veliki Buk, i drugim prirodnim lepotama istočne Srbije.

U novoj epizodi serijala Zeleni časovnik gledaoci će moći da saznaju šta su naučnici utvrdili o inteligenciji hobotnica, koja životinja se koristi kao pouzdan test za utvrđivanje trudnoće i zašto vilinski konjici spadaju u rekordere po brzini leta. Takođe, dajemo i najnovije informacije o brojnosti beloglavih supova u našoj zemlji.... O mogućnostima jačanja energetske efikasnosti i ulozi energetskih menadžera, razgovarali smo sa profesorkom Mirjanom Stamenić sa Mašinskog fakulteta u Beogradu. U Srbiji živi čak 66 odsto faune ptica i 43 odsto faune sisara Evrope. Brojne vrste nisu u potpunosti istražene, ali je činjenica da je Srbija područje izuzetnog genskog, specijskog i ekosistemskog diverziteta. Gledaocima, uz pomoć stručnjaka Zavoda za zaštitu prirode, predstavljamo i kartu biodiverziteta Srbije. Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija i princip po kojem zagađivač plaća. Za primenu tekovina Unije u oblasti životne sredine potrebna su značajna ulaganja, adekvatna administracija i posebni okvir za finansijsko upravljanje i kontrolu. Gledaoce upoznajemo sa pregovaračkim poglavljem 27, koje se odnosi na regulisanje oblasti životne sredine.

Ovaj dokumentarni serijal na najlepši način predstavlja kinesku hranu, a kineska kulinarska kultura u međunarodnim okvirima još jednom dobija interpretaciju i promociju.... Kineska hrana u emisijama Zalogaj Kine, nadilazi okvire kulinarstva, dajući još jedno viđenje kineske civilizacije. Serijal je nakon emitovanja dobio visoku ocenu publike i proglašen je za jedan od deset najuticajnijih dokumentaraca u Kini 2018. i 2019. godine.

Ako ste čuli (i poverovali) da je nešto dobro samo zato što dolazi iz prirode, da je jako dobro za vaše zdravlje da jedete samo sirovu hranu, ne pijete mleko ali da uzimate zeolit ili petrolej ili čist limunov sok našte srca, razmislite još jednom.... Ovakve tvrdnje, od kojih nas deli samo par klikova na internet pretraživačima, nauka nije potvrdila. Među njima ima i opasnih. Zablude umeju da uzmu danak- u zdravlju, međuljudskim odnosima, novcu. Neke od njih raskrinkavamo uz pomoć dr Zorana Vujčića, profesora Hemijskog fakulteta u Beogradu, i Spasoja i Stanoja Hemića, velikih obožavaoca istine i interneta.

Savremeni način života sa sobom nosi užurbanost, brigu i stres. Premalo je vremena za razbibrigu i opuštanje. Usled toga u našem organizmu dolazi do neravnoteže, koja se najčešće prvo javlja kao blaži psihički poremećaj, a kasnije u zavisnosti od dužine i inteziteta disbalansa, kao teži psihički, ali i somatski poremećaj. Oni mogu ozbiljno narušiti život osobe, a često ostaju nedovoljno prepoznati i lečeni.... Anksiozni poremećaji su drugačiji od normalne zabrinutosti i anksioznosti. Oni su grupa smetnji, koje vas onemogućavaju da se borite sa životnim, svakodnevnim teškoćama i problemima, a mogu se razviti u ozbiljne zdravstvene probleme. Anksiozni poremećaji mogu dovesti do toga da ljudi pokušaju da izbegnu situacije, koje izazivaju ili pogoršavaju njihove simptome. To može uticati na učinak na poslu, školski rad i lične odnose, s obzirom da se manifestuje izbegavanjem raznih socijalnih druženja, putovanja do svakodnevnih situacija i životnih potreba. Ono šro sada spada prema staroj i novoj klasifikaciji u anksiozne poremećaje su fobije, panični poremećaj i generalizovani anksiozni poremećaj koji se definiše hroničnom brigom. Opsesivno-kompulzivni i posttraumatski stresni poremećaji su sada odvojeni, ali imaju određene karakteristike na osnovu kojih su slični prethodnim poremećajima, pre svega povišenu anksioznost i zastrašujuće mentalne sadržaje. Patološka anksioznost je ključni simptom anksioznih poremećaja, ona može biti neprestana, kao kod generalizovanog anksioznog poremećaja ili povremena, kao kod paničnih poremećaja, i situaciono uslovljena kod različitih vrsta fobija. Na fiziološkom nivou to su dobro poznati simptomi: ubrzano lupanje srca, ubrzano disanje, mišićna tenzija, smetnje u grudnom košu usled nepravilnog disanja i kontrakcije mišića, znojenje, blaga vrtoglavica, mučnina, trnjenje udova, zujanje u ušima. Svaki od anksioznih poremećaja prate određeni misaoni sadržaji koji služe održavanju stanja uznemirenosti, dominantna disfunkcionalna ponašanju su tzv. sigurna i izbegavajuća ponašanja. Tretman anksioznih poremećaja uključuje kognitivno-bihejvioralnu terapiju, kao psihoterapiju izbora i u nekim težim oblicima upotrebu medikamenata. Anksiozni poremećaji su ometajući za osobu i onemogućavaju joj da normalno funkcioniše u svojoj sredini i obavlja svakodnevne obaveze. Ono što je važno, jeste da se uz odgovarajući tretman ovi poremećaji mogu prevazići, a kao i za sve vrste problema važno je da osoba što pre identifikuje, šta joj se dešava i aktivira se kako bi rešila problem. O anksioznim poremećajima u emisiji nam govori dr Sanja Marjanović, psiholog.

Teslin život je primer za jedan budući svet, u kome će merilo čoveka biti njegove vrednosti i dostignuća. Ovaj serijal je priča o upornosti, radu, disciplini, prijateljima...

Ponovo smo sa vama i otkrivamo šta je novo i interesantno u nauci i tehnologiji...

Na kraju druge sezone Puta u budućnost, postavljamo mitsko pitanje - kuda dalje? Odgovora, naravno, nema, ali ćemo se poigrati mogućnostima.... Da li se umetnički izraz menja u skladu sa vremenom u kom umetnost nastaje? Pronalaze li umetnici inspiraciju u modernim tehnologijama i svetu gejminga? O ovome govore Andreas Lang, kurator Muzeja računarskih igara iz Berlina, Aljoša Begrič iz Rimini protokola, Takaši Kudo, direktor komunikacija teamLab kolektiva iz Tokija i Kenići Katagiši, iz kompanije Dmm games. Prvotimci iz lige velikih svetskih umetnika - Bil Viola i Marina Abramović - pokazuju nam mogući pravac puta u budućnost.